San nece na oci,pa sam odlucila malo lutati ovim mojim i Vasim novim blogodomom. I tako , svratim malo kod Stare vrtlarice i gle cuda ona ima post bas o onom sto kod mene svi vole.
Cudesni gospon Rogac :)
Miris pecenog rogac-kolaca sto se siri kucom ,uvijek me vrati u djetinjstvo. Najljepse vrijeme koje sam provela kod dida i babe . Kad sam malo "stasala" (kako bi moj dida znao reci) ,dobila sam svoju zdjelu za miksanje i sve potrebne sastojke ,da napravim svoj rogac-kolac.
Taj prvi put bila sam u cudu. Ma, gdje cu ja to praviti ovako mala! Sve cu srusiti! Dida ne mogu ja praviti kolac,ka baba?!
Dida je bio ljudina od covika. Tesalo ga more i polje. Njegov osmijeh lebdi mi pred ocima i ovog trenutka dok Vama tipkamo sve ovo.
Rekao mi je tada - cerce moja,samo ti to zbuckaj ka i baba...ako bude valjalo pojist cemo,ako ne pojist ce kokoske,a one ce opet dati jaja,pa cemo ponovo pravit kolace!
Eeee mojoj sreci nije bilo kraja. Majka mi nikad nije dala da joj se vrtim po kuhinji dok radi kolace. A moja ljudina,moj dida...od tog dana u mojim malim crnim okicama porastao je do neba.
Eto,zato je meni rogac poseban. Od tada sam napravila bezbroj tepsija,svih razlicitih obilka...miris je ostao isti...bozanstveni miris pecenog kolaca s rogacom.
Foto by Auroraisa
Ugodna Vam noc dragi bloger ! Neka Vam danasnji dan donese lijepe okuse i mirise.
Kasni je sat,okice su mi i dalje "budne"...a ovo vrime do jutra treba nekako popuniti, pa odoh ,zbuckat jedan mirisni rogac :)
Auroraisa
